Istina je da je Srpski narod krvlju svoga rođenog srca pisao slavne stranice svoje istorije. Slavne i onda kada se uzdizao, slavne i onda kada je padao.

Istina je da je Srpski narod svoju zemlju posejao sopstvenim glavama i da je na brdu sopstvenih kostiju sazidao svoju kuću, svoju državu.

Istina je da je Srpski narod išao uvek samo jednim putem, putem časti i poštenja, putem čojstva i junaštva.

Istina je da je Srpski narod bio uvek svestan svoje istorije, svog svetog Pravoslavlja; da je bio vredan, raden i miran; da tuđe nije hteo ali i da svoje nije dao.

Istina je da je Srbin uvek bio domaćin u svojoj kući, najgostoljubiviji od svih naroda na svetu, da je bio veran svome prijatelju i da je za njega bio u stanju i zivot da položi.

Istina je da je Srbin voleo i voli svoju Zemlju, svoga kralja i svoju svetu veru i da je ustajao da životom svojim brani ove svoje najdragocenije svetinje.

Istina je da je ovaj narod od mali brojem ali veliki duhom.

Istina je da je bistar i pronicljiv i da mu u tom pogledu malo premca ima.

Istina je da je jedan od najdržavotvorenijih naroda, i ako je mali, i ako je stenjući pod turskom kandžijom nešto zaostao od ostalih evropskih naroda u pogledu modernog, ali da je njegova sadašnja sirovost i jemac za njegovu vitalnost potvrda da je proces degeneracije - koja polako davi Evropu - još prilično daleko od ovog mladog naroda.

Istina je da je ovaj narod pao kao žrtva za celu Evropu braneći od turske najezde kontinentalnu civilizaciju, da je on bio taj granični zid o koji se razbio ogromni osmanlijski val. Takav val je istina preplavio ovaj mali narod ali je Evropa bila pošteđena.

Istina je i to gorka da je Evropa ovo zaboravila.

Istina je da se na ulazu u austrijski Felden može viđeti tabla sa natpisom:

"DOVDE SU STIGLI TURCI, A ONDA SU IH OVDE ZAUSTAVILI SRBI".


Istina je da je ovaj narod, zahvaljujući samo svojim duhovnim vrednostima, izdržao pet stotina godina pod turcima. da nije izgubio sebe, da nije pretopljen bio, da je u situaciji u kojoj su se mnogi narodi izgubili i isčezli stekao još veću snagu, da je tom novom snagom srušio mrski jaram, i da je ovaj narod sagledao Sunce slobode, ispevši se na sopstvenu Golgotu sam samcat.

Istina je da je zbog svih ovih osobina Srpski narod imao malo prijatelja.

Istina je da gori boljeg mrzi; i da zavidljivci ne mogu da gledaju da se kraj njih nalazi neko koji - ne samo da nije surevnjiv i ne želi gramzivo uništi tuđu imovinu i sreću - već naprotiv, pruža svakom bratsku ruku i u svoju kuću prima kao brata svakoga ko mu dođe.

Istina je da je zbog toga ovaj narod mnogo suza i mnogo krvi prolio.



ALI!


Istina je da je ovaj narod, s jedne strane ispoljen u vrlinama imao od uvek i strašnih mana, koje mu ne dadoše da bude ono što je trebalo i moglo da bude.

Istina je pre svega da ovaj narod nerado hoće da zna istinu o svojim manama, te da je zbog svesti o svojim vrlinama tako često - i to kobno po sebe - bio ponesen sobom.

Istina je da je u momentima blagostanja zaboravljao na bratsku slobodu i da je - IZ ČISTOG INATA - neslogom svojom proigravao sve ono što je pre toga složnim radom, mučno, krvlju i znojem stekao.

Istina je da je Srpsko geslo "Samo Sloga Srbina Spašava" bilo vrlo često samo mrtvo slovo na papiru.

Istina je da je Srbin bio veliki samo kad je bio složan, i da je propadao kada to nije bio.

Istina je da je ovaj narod našao uvek samoga sebe u momentima stradanja, stvarajući nove snage za svoj vaskrs, ali!

Istina je i to jeziva da je ovoga puta zaboravio da to učini.

Istina je da Srbin nerado priznaje svoje greške i da uzrok svoje propasti traži uvek u "Vuku Brankoviću" a ne u sebi.

Istina je , to je LAŽ, kobna laž, koja preti da uništi sve što je Srbin i Srpsko, koja preti da izbriše slavno ime Srbinovo iz stranica svetske istorije. Da, Srbine, laž je da je neko drugi kriv za tvoju nesreću. Sam si kriv, jer si do sada uvek bivao i ostaćeš svoje sreće kovač. Ako do danas za tvoje nesreće kriva Jugoslavija, sam si je stvorio. Ako je kriva politika, sam si je vodio. Ako su krivi političari, sam si ih glasao. Ako je kriva vojska, sam si bio vojnik. Ako su krivi prijatelji, sam si ih birao. Ako su krivi neprijatelji, sam si ih stvorio. Ako si sve ovo znao i video, a ćutao i trpeo, sam si kriv što se ranije protiv svega toga nisi digao. Zato Srbine nikoga ne krivi i ćuti. Budi svestan krivice i zapamti, da je samo Bog bez greha. Shvati svoj greh i pokaj se, jer bez pokajanja nema vere, pa zato


VERUJ


da jedan narod nema ništa uzvišenije da poštuje nego dostojanstvo i slobodu svoga opstanka, da njih treba da brani do poslednje kapi krvi, da za njega nema svetije dužnosti niti višeg zakona od ovoga,

da se ljaga kukavičke predaje ne može nikada izbrisati, da ovaj kap otrova u krvi jednog naroda prelazi na potomstvo i da će snagu docnijih pokolenja kočiti i potkopavati, da se čast može samo jednom izgubiti,

da je čast Kralja isto što i čast naroda i jedini branič njegova dobra,

da je jedan narod u većini slučajeva nepobediv u veličanstvenoj borbi za slobodu, da čak i propast ove slobode posle krvave i časne borbe obezbeđuje preporod naroda i da postaje semenom života iz koga će jednom novo drvo da pusti snažne žile.


IZJAVI


javno, muški, pred celim svetom i potomstvom, da lažnu mudrost koja želi da se izvuče iz opasnosti smatraš najgorim od svega što može da ulije strah, da bi i najveće očajanje smatrao mudrijim, kad nam nikako ne bi bilo moguće da muškom hrabrošću, tj. mirnom, ali čvrstom odlukom i jasnom svešću, idemo opasnosti u susret,

da opomene, koje nam daju događaji starog i novog doba, mudre pouke čitavih stoleća, plemenite primere slavnih naroda i svoje, ne zaboravljaš u vrtoglavom strahu naših dana i da svetsku istoriju ne žrtvuješ za ljubav nekih lažnih novina

da se osećaš čist od svakog egoizma, da svaku misao, svako osećanje u sebi smeš svetla čela da potvrdiš pred svima

da bi se osećao presretnim, ako bi slavno poginuo u veličanstvenoj borbi za slobodu i dostojanstvo otadžbine.



ODRECI SE


lakomislene nade da će nas spasti ruka nekoga slučaja,

začmalog očekivanja budućnosti koju tup um neće da shvati i prozre,

detinjaste nade da ćes dobrovoljnim popuštanjem umiriti bes jednog tiranina i zadobiti njegovo poverenje niskom pokornošću i laskanjem,

lažnog odricanja potlačenog duha,

nerazumnog nepoverenja u snage koje nam je Bog dao,

greške zaboravljanja svih dužnosti za opšte dobro: bestidnog žrtvovanja svake časti državne i narodne, svakog ličnog i čovečanskog dostojanstva



POLOŽI OVO SRBINE


na sveti oltar istorije u čvrstom ubeđenju, da će ga nekada - kada bura sadašnjeg vremena prođe - neki dostojni sveštenik hrama istorije brižljivo podići i uneti u letopis burnog života narodnog. Tada će potomstvo suditi i izuzeti od prokletstva sve one, koji su hrabro išli protiv struje pokvarenosti, a osećanje dičnosti u grudima verno sačuvali.



Istina je da je tvorevina vekovnog stremljenja srpskog naroda - zajednička kuća južnih Slovena - propala!

Istina je da je Srpski narod platio najvećim dankom u krvi i stvaranje i propast Jugoslavije.

Istina je da je pogrešnom politikom srpskih glavara temelj Jugoslavije bio sazidan na pesku. Ali

Istina je da je i ova pogrešna računica zasnovana bila na našem naivnom verovanju da svi misle dobro kao mi.

Istina je da je 40.000 bivših austrougarskih oficira, od kojih su mnogi ubijali po Mačvi, stvaranjem Kraljevine SHS dobili zaposlenje u novoj vojsci sa istim činom koji su imali i u austrougarskoj vojsci a neki su dobili i unapređenje.

Istina je da su Solunci živeli od milostinje.

Istina je da je majka Gavrila Principa prosila po Beogradu

Istina je da je Marko Natlačen, koji je 1914 komponovao pesmu "Srbe na vrbe", u novoj državi postao ban Dravske banovine

Laž je da je Srpski narod u Jugoslaviji sprovodio svoju hegemoniju. Međutim

Istina je da je Srbin žrtvovao sve čime se do tada najviše ponosio. Srbin je žrtvovao svoje ime, jer u pokojnoj Jugoslaviji svako je ostao ono što je bio, jedino je Srbin govorio da je Jugosloven. Srbin je žrtvovao svoga kralja - SRPSKOGA KRALjA - učinivši ga jugoslovenskim. Srbin je žrtvovao svoju Zastavu slavom ovenčanu na bojnim poljima, stvorivši novu - svetu dotle nepoznatu - trobojnicu, koja se samo u Srbiji lepršala. Dok su Hrvati svoju zastavu uvek isticali i to nesmetano, dotle su tebe Srbine batinali žbiri nesrpskog ministra ako bi, ma i na Crkvi, istakao svetu zastavu Srpskog Pravoslavlja. Srbin je žrtvovao svoju himnu - Bože pravde - sparivši je u odvratnu spregu sa stihovima jednog bivšeg austrijskog konzula. Srbin je žrtvovao svoju Veru, jer su i muhamedanci i jevreji a posle i katolici - ti vekovni neprijatelji Pravoslavlja - bili važniji faktor državne politike nego naše Pravoslavlje. Konkordat - čedo Srbske popustljivosti i bezumnosti - najbolji je dokaz tome.



Istina je da su narodne izelice i političari upropastili moralno i materijalno Srpski narod,

Istina je da Srpski narod nije "trebio žito od kukolja", te da je dozvolio da ovi paraziti postignu svoj cilj. Pa zar ima još bezumnika koji će tvrditi da je narod zbog vlade, a ne vlada zbog naroda i od naroda?

Istina je da je bilo i suviše nesrba, stranaca, potrkuša i položara, koje je Srbin raširenih ruku bratski primio, a koji su bili najveći paraziti na telu Srpskom.

Istina je da je Srpski narod imao dosta močuga u svojim zabranima, kojima je mogao sav taj ološ da razjuri. Međutim, ove močuge nikada nisu bile ni odsečene a kamoli upotrebeljene.

Istina je da je ovaj narod birao uvek sam sebi upravu i da je dovodio i smenjivao vlade i vladare, jer mu je sloboda bila pre svega; ali

Istina je da je Srpski narod od 1918 počeo da misli "Robom ikad, grobom nikad"

Istina je Da je rezultat takvog mišljenja I ROBLjE I GROBLjE.



Istina je da su Jugoslaviju upropastili jevreji, masoni i komunisti, taj internacionalni ološ kome ništa nije sveto i koji gleda samo svoje prljave interese.

Istina je da je bilo i dosta Srba odroda među njima.

Istina je da su u Jugoslaviji stranci bili sve a Srbi niko i ništa.

Istina je da su Srbi prodavali svoja dobra a stranci kupovali.

Istina je da su gospoda pirovala a veliki deo maloga sveta i sirotinje mučio se i zlopatio.

Istina je da su mnoge nepravde učinjene Srpskom narodu, ali

Istina je da je on nepravdom vratio onima koji nisu krivi.

Istina je da je još za vreme bombardovanja Beograda 6 aprila komad hleba bio 50, čaša vode 10 a jedna cigareta 20 dinara.

Istina je da je posle bombardovanja Beograda počela neopisiva pljačka i otimanje od svoga rođenog.

Istina je da su nastradale i bogatanjke kuće i radnje, ali

Istina je da je najviše nastradao sitan građanin, privrednik i obrtnik. Kad se bure vode preturi pa brzo podigne u njemu ostane još vode, ali kad čašu preturiš voda ne samo što se sva prospe, već se često časa i razbije.

Istina je da je posle sloma narod, baš taj Srpski narod, navalio kao čopor gladnih vukova na sve što je državna imovina.

Istina je da su se ljudi i žene otimali o platno, kožu, rublje, đon i sve ostalo što je bilo po drzavnim magacinima.

Istina je da je rulja poskidala sve što se skinuti moglo sa oruđa i vozila vojske, pa čak i sa zelezničkih vozila a ako je bilo jasno da će tim istim železnicama opet trebati da putuju baš ti isti koji su ih demolirali.

da je, na primer, u užičkom kraju nekoliko seljaka preopterećenih državnom spremom, kada već nisu mogli da ponesu, zapalili ostatak iako su drugi mogli da dođu da se snabdeju, i drugi da vide korist od svog "nekadašnjeg znoja".

Laž je da su to činili iz razloga da sve ovo ne padne u ruke neprijatelju jer,

Istina je da nekoliko kilometara dalje možda baš ti isti seljaci nisu hteli da prodaju malo hrane izgladnelim vojnicima i to Srbima iz njihovog kraja među kojima je bilo i ranjenika.

Istina je da nisu mislili da neprijatelj može da im oduzme sve ono što imaju i da bi onda bolje bilo podeliti sa ostalima bar koru hleba.

Istina je da je Božja kazna došla pa su partizani sve to pokupili i odneli, pa čak i više.

Istina je da je mnogo glava tom prilikom prestalo "kapu da trebuje".

Istina je da je digao ruke brat na brata, otac na sina i obratno.

Istina je da je zavladalo opšte i nezapamćeno ludilo ovim narodom.

Istina je da je nastao opšti grabež, da je svoj svome otimao, da je svoj svoga tužakao i opanjkavao, da je svoj svome glavu skidao.

Istina je da su zbog ove nedotupavosti Srpske, neprijatelji ovoga naroda uživali

Istina je da je svaki počeo da se jagmi za paru i za vlast nemajući straha od Boga, nemajući ni časti ni poštenja, pljujući na svoj sopstveni obraz.

Istina je da su se napunile i šume i gradovi "silnicima" - budućim predsednicima vlada i opština, društava i ustanova, načelnicima i glavarima, vojvodama i đeneralima, sudijama i činovnicima - a opuste ralo i motika, taj Srbski vekovni najsigurniji izvor hleba i sleba.

Istina je da ti "silnici" odmah počese i da "rade"; a koliko ljudi toliko i ćudi.

Istina je da se podeliše i da danas nema skoro dvojice koji isto misle.

Istina je da jedni druge nazvaše izdajnicima i petokolonašima. da pripretiše svima i svakome, spremajući jedan drugom i kolac i konopac.

Istina je da svojim "divnim radom" napuniše zatvore i logore i da pobodoše redove novih krstača i na grobljima.

Istina je da su zbog ovog "divnog rada" isprazniše i selo i grad, porodice opusteše i ceo narod u crno zaviše; a

Istina je da ovakav "rodoljubiv rad" preti da istrebi Srpsko ime.



ISTINA JE ........Eh!


Koliko je sve stvari istina. Ta moglo bi se napisati brdo knjižurina ali je dosta i ovo za pametnoga čoveka, pa čak i odviše. No još ima nešto što je istina a što ti Srbine, treba da znaš - a ako ne znaš da saznaš i uvidiš - ako ti je uopšte stalo do opstanka, a to je da Srbski narod ima samo jednog prijatelja sebe samog.


Istina je je "čovek sam sebi najveći prijatelj". Tako kažu stare mudre izreke, a tako kažemo i mi ali ne radimo. Srpski narod treba da zna da je je sebi najveći prijatelj, ali on to nije jer je nesložan, razjedinjen i zakrvljen i neće da uvidi da će propasti zbog toga.

Istina jeda je Srbski narod uvek imao dičnih stegonoša narodne misli u svojim velikanima, vladarima i narodnim vođama, pa ih ima i danas, ali istina je i to strašna da i ti naši velikani nisu danas složni i oni se glože, "da oko šta, nego ni za oko šta za vrana konja i sokola i zlaćane toke na prsima".


PA DOKLE ĆE TO TAKO, SRBINE BRATE, AMAN DOKLE?!?!


Dokle će sebični interesi da gospodare? Dokle ćete, vi političari, da mislite samo na svoje položaje? Dokle ćete, vi oficiri, da mislite samo na svoje epolete? Dokle ćete, vi trgovci i seljaci, da mislite samo na svoje budželare? Dokle će ovom zemljom da hara samovlašće i korupcija? Dokle ćemo biti slepi kod očiju?

SRBIJA PATI! SRBIJA SE MUČI! SRBIJI GORI KROV NAD GLAVOM! SRBIJI PRETI UNIŠTENjE!

A niko ne pritiče u pomoć jer - nema sloge! Nema sloge a neće je ni biti dok se sitnim šićardžijama ne izbiju buve iz glave.


Istina je danas je važno samo:

Da je čovek Srbin
Da voli svoju zemlju
Da voli red, rad, poštenje i pravdu i da se za to sve to bori;

a sasvim je svejedno:

Da li je neko "Dražinovac - Ljotićevac - Nedićevac - Jankov - Markov - itd."
Da li je neko "Demokrata - Radikal - Zboraš i šta ti ja sve znam".


Utuvite im u zakržljale mozgove istinu:

Da nema nijedne druge partije do "MAJKE SRBIJE"
Da nema nijedne druge politike do ideje Srpskog jedinstva.


Objasnite svim Srbima istinu:

Da nemamo više prijatelja, Da nas svi ostaviše i izdaše;
kad to uradiše rođena braća šta je tek ostalo za ostale.


Objasnite Srpskom narodu istinu:

Da ma ko pobedi, Da ma ko dođe,

SAMO OD NAS ĆE ZAVISITI KAKVA ćE NAM SUDBINA BITI!



OBJASNITE ISTINU:

Da složna Srbija predstavlja snop koji se ne može slomiti;

Da razjedinjena Srbija predstavlja gomilu granja gde se svaka grančica može za sebe polomiti.


Objasnite da je neoboriva istina:

Da se ovako mali ne možemo boriti sa silnima;

Da mi ne možemo sprečiti da ove velike sile završe svoj obračun i da potom rade ono što im je volja;

Da mi možemo i moramo samo jedno da uradimo.

Da sačuvamo našu kuću - NAŠU SRBIJU, onakva kakva je, od današnjih žutih i svih drugih najezda nesrpskih, dok se ne zavriši ova bankarska igra a da kada se sve svrši i onda ćemo složno - bratski - kao jedan podneti našu sudbinu pa ma kakva bila, a dobri Bog neka nam tada bude u pomoći.




PRUŽITE BRATSKU - SRPSKU RUKU JEDAN DRUGOME.

RAZVITE SRPPKU ZASTAVU I POD NjU OKUPITE CEO NAROD I SPAS JE TU.

BOG PA VI!



Eto Srbine brate moj mili, to je istina. Na tebi je da konačno uvidiš pre nego što bude sasvim kasno.